Uvod

Poštovane koleginice i kolege,

Društvo termičara Srbije u okviru naučno-stručnog rada na problemima uspešnog rada elektrana, nastavljajući ciklus organizovanja Međunarodnih skupova ELEKTRANE, u saradnji sa JP “Elektroprivreda Srbije” a pod pokroviteljstvom Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, Ministarstva prosvete i nauke i Ministrarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, organizuje Međunarodnu konferenciju ELEKTRANE 2012. Očekuje se da konferencija ELEKTRANE 2012 okupi istraživače, eksperte, inženjere i zvanične predstavnike nadležnih institucija, i privrednih organizacija, iz zemalja potpisnica i posmatrača Ugovora o Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope (ECSEE Treaty), ali i drugih zemalja sveta, zainteresovanih za razmenu naučno-stručnih informacija i iskustava iz tematike simpozijuma koje doprinose implementaciji Ugovora i realizaciji zacrtanog, na Direktivama EU, jedinstvenog slobodnog tržišta električne energije i gasa radi sigurnog i pouzdanog snabdevanja svih potrošača potrebnom energijom na ekonomskim i ekološkim osnovama.           

Biće to prilika da se visoki zvanični predstavnici Komesarijat za energetiku i saobraćaj Evropske Unije i Institucija ECSEE, osvrnu na ostvarene rezultate, probleme i buduće aktivnosti vezane za implementaciju Ugovora ECSEE kao i mesto i ulogu elektrana u jedinstvenom otvorenom tržištu električne energije.

Proteklih dvadesetak godina u većini zemalja Jugoistočne Evrope elektrane su radile u vrlo teškim i specifičnim uslovima okruženja zbog poremećenih i ograničenih tržišta kao posledica tranzicionih procesa u privredi i društvu sa velikim socijalnim tenzijama, lokalnih konflikata i ratnih razaranja, finansijske krize. Nametnuti uslovi okruženja i rezultujuće drastično smanjenje finansijskih sredstva za tekuće i investiciono održavanje, kao i teški eksploatacioni uslovi, izazvali su  brojne teškoće i probleme u radu, među kojima se ističu veći kvarovi, oštećenja i neregularan/nepravilan režim rada postrojenja u elektranama. Intenzivan rad postrojenja u takvim uslovima doveo je do smanjenja energetske efikasnosti, pouzdanosti i raspoloživosti kapaciteta, relativnog povećanja zagađenja okoline (zemljišta, vodenih tokova i vazduha) i smanjene efikasnosti rada elektrana.

Tranzicija privrednih sistema zemalja Jugoistočne Evrope ka tržišnim ekonomijama, uvođenje jedinstvenog i slobodnog tržišta  električne energije i gasa, realizacijom Ugovora ECSEE, konsolidacija i transformacija državnih elektroprivrednih preduzeća ka konkurentnim subjektima, nameću poslovodstvima i stručnjacima u elektranama čitav niz stručnih pitanja i problema vezanih za podizanje pouzdanosti, raspoloživosti, energetske efikasnosti tj. produktivnosti i konkurentske sposobnosti, da bi što spremnije ušle u otvorenu međunarodnu tržišnu konkurenciju, odnosno što bolje se uklopili u koncept održivog razvoja energetike. U tome, jedan od presudnih faktora je visok nivo stručnog znanja i efikasnosti rada svih stručnjaka koji su direktno ili indirektno vezani za tehnološki sistem proizvodnje električne energije. Sigurno je da očekivana razmena naučno-stručnih znanja i iskustava na ovoj konferenciji može biti od velike pomoći.

Sagledavajući značaj i istraživačke prioritete, Ministarstvo prosvete i nauke u okviru programa Integralnih interdisciplinarnih istraživanja u oblasti Energetika i energetska efikasnost odnosno programa Tehnološkog razvoja, u oblasti: Energetika, rudarstvo i energetska efikasnost finansira veći broj projekata koji bi trebalo da stvore preduslove za unapređenje postojećih tehnologija i podizanje energetske efikasnosti  postrojenja tehnološkog sistema proizvodnje električne energije EPS-a. Simpozijum je prilika i obaveza rukovodilaca ovih projekata i svih istraživača da prikažu ostvarene rezultate i ukažu učesnicima skupa na potencijalne mogućnosti primene tih rezultata na većem broju postrojenja.

Postrojenja za proizvodnju električne energije su relativno stara i problemi produženja njihovog radnog veka, kapitalnog remonta, modernizacije, revitalizacije, podizanja snage, uvođenja novih tehnologija i izgradnja novih kapaciteta su aktuelna od 90-tih godina XX veka, a posebno od potpisivanja Ugovora ECSEE, jer su se stekle nove povoljne međunarodne okolnosti za intenzivniji rad i investiranje. Simpozijum je prilika da se detaljnije razjasni aktuelna strategija i instrumenti za investiranje i razmene naučno–stručne informacije i iskustava iz oblasti revitalizacije/modernizacije, sa posebnim osvrtom na značajne pozitivne rezultate u revitalizaciji elektrana u JI Evropi poslednjih godina.

Relativno stara tehnička i tehnološka rešenja kod postrojenja za  proizvodnju električne energije zemalja Jugoistočne Evrope kao i nizak nivo eksploatacionog održavanja, uzrok su znatno višeg nivoa zagađenja okoline (zemljišta, vodenih tokova i vazduha) nego što je to slučaj kod savremenih postrojenja u razvijenim zemljama. S obzirom na prihvaćene EU norme, obaveze i ciljeve (definisane Ugovorom ECSEE i Kyoto protokolom) odnosno na aktuelnu potrebu što bržeg unapređenja postrojenja u ekološkom pogledu, posebna pažnja na Simpozijumu će biti posvećena putevima smanjenja zagađenja okoline i emisije čestica i direktnih/indirektnih gasova sa efektom staklene bašte pri radu svih postrojenja u tehnološkom sistemu proizvodnje električne energije.

Dr. Predrag Stefanović,
Predsednik Organizacionog Odbora

Vesti